LIČNO SVEDOČENJE O NEPRAVILNOSTIMA, UCENAMA I PRITISCIMA U JP PEU „RESAVICA“ – RUDNIK „SENJSKI RUDNIK"
Tokom svog rada u rudniku doživeo sam brojne nepravilnosti, ucene i poniženja od strane rukovodećih organa
Prenosimo svedočenje, identitet oštećenog poznat autorima:
Radio sam u kompaniji „Resavica“, u okviru podzemne eksploatacije uglja, u Senjskom rudniku. Radni odnos u toj radnoj jedinici započeo sam tokom 2015/2016. godine.
Tokom svog rada u rudniku doživeo sam brojne nepravilnosti, ucene i poniženja od strane rukovodećih organa. To nije počelo odmah, već nakon nekoliko godina rada, odnosno od trenutka kada je Nenad Lukić došao na mesto direktora.
Tada su počeli pritisci i ucene. Od mene se zahtevalo da idem na mitinge, kao i da sakupim najmanje deset članova porodice koji će sigurno glasati za SNS. U više navrata mi je prećeno otkazom. Takođe, redovno sam bio kažnjavan zbog objava na svom Fejsbuk profilu, koji je u međuvremenu suspendovan od strane Fejsbuka. Razlog mojih objava bio je i ostao taj što sam uz studente i svoj narod.
Kazne su se uglavnom ogledale u oduzimanju zarađenih procenata, s obzirom na to da smo radili po učinku, odnosno normi. Smatram da bi provera mojih platnih lista, odnosno odgovarajuće veštačenje, jasno pokazali sve nepravilnosti, kazne i umanjenja moje zarade.
Usmene pretnje dobijao sam i od nadzornika, poput Borisa, koji me je, po naređenju, a i zbog svoje lične podrške SNS-u, slao na izuzetno opasna radna mesta, gde sam bio izložen riziku po život. Među tim poslovima bili su rad u neobezbeđenim podgrađenim prostorijama, u koje nije dozvoljeno ulaziti, kao i rad u bunkeru u kojem se skladište ugalj i materijali koji se vade iz rudnika, poput kamena, gline i laporca.
Takođe, Darko Varga, palioc, vršio je pritisak, ucene i vređanje nas običnih rudara. Slao nas je po eksploziv u magacin, pri čemu nam je davao ključeve od prostorija sa eksplozivnim materijalom, što, prema mom saznanju, nije smelo da se radi na takav način.
Sanduk sa upaljačima bio je zaključan, ali se mogao otvoriti tako što bi se izvukao klin koji se nalazio uz katanac, nakon čega se sanduk lako otvarao.
Smatram da bi bilo veoma korisno proveriti diplome nadzornika i palioca, jer postoje ozbiljne sumnje da su pojedine diplome pribavljene uz novčane nadoknade na fakultetima, kao i uz razne druge protivusluge, uključujući čašćavanje u obližnjim kafanama i restoranima.
Poslovođe Tomislav Kostić i Oliver Marković nisu mi direktno pretili, ali su mi telefonom i usmeno, u jami, prenosili pretnje direktora. Govorili su mi da moram da idem na mitinge, da obrišem objave sa svog Fejsbuk profila i da glasam za Aleksandra Vučića.
Sve navedeno sam odbijao i nisam želeo da postupim po tim zahtevima. Uvek sam bio protiv režima SNS-a, iako sam ranije bio učlanjen u njihovu stranku kako bih dobio zaposlenje u rudniku. Prema mojim saznanjima, za zaposlenje u rudniku plaćalo se i do 5.000 evra, što smatram još jednom velikom nepravilnošću koju bi trebalo ispitati.
Velike nepravilnosti primećivao sam i u upravi radne jedinice u Resavici. U kancelarijama je, prema mom zapažanju, bilo po šest mladih žena, a svega pet radnih stolova, zbog čega je jedna od njih morala da odlazi u druge kancelarije ili hodnike jer nije imala gde da sedi.
Takođe, postavlja se pitanje voznog parka, koji se, prema mojim saznanjima, vodi na radnike od poverenja kako izvršitelji ne bi mogli da oduzmu džipove i Škode.
Pored toga, iz budžeta se izdvajao novac za fudbalski klub, a postojale su i sumnje u nameštanje i podmićivanje utakmica. Novac iz budžeta trošio se na sport, a radnici koji se bave tim sportom slati su na pripreme, za koje su im isplaćivane dnevnice. Dani su se evidentirali na papiru, dok su se meni, sa druge strane, umanjivali procenti i oduzimala zarađena plata.
Radio sam najteže poslove koji su mogli da se obavljaju u jami, često kao vid kazne zato što nisam želeo da idem na mitinge i učestvujem u njihovim političkim aktivnostima, niti da jedem njihove sendviče. Znam da nisam bio jedini. Bilo je još mojih kolega koji su prolazili kroz slične pritiske i ucene.
Na kraju više nisam mogao da izdržim takav odnos, ni psihički ni fizički. Otišao sam na odmor, nakon čega sam dobio ponudu da odem na rad u Izrael, gde se i danas nalazim.
Kod kuće sam ostavio svog maloletnog sina, koji je tada imao 17 godina. O njemu brine njegov deda, star 74 godine, uz pomoć moje sestre, zeta i njihove dece.
Nakon odlaska na odmor nisam se vraćao na posao, zbog čega sam na kraju dobio otkaz zbog nedolaska na radno mesto. Danas sam u Izraelu jer kao samohrani otac moram da zaradim novac za svog sina i svoju porodicu.
Još jednom naglašavam da bi provera i veštačenje mojih platnih lista jasno pokazali sve kazne, umanjenja i oduzimanja dela zarade tokom mog rada u rudniku.
Mnogo vam hvala ukoliko me podržite, ukoliko se odgovorni pozovu na odgovornost i procesuiraju, a meni bude vraćen nezakonito oduzeti deo zarade.
