Represija u javnim preduzećima - Ivan Panić
Ivan Panić, dipl. fizičkohemičar zaposlen u Direkciji za mere i dragocene metale, otpušten je 7. oktobra 2025. nakon što je odbio političke pritiske i pružio podršku studentskim protestima, uz prethodno upozorenje o nezakonitoj sistematizaciji kojom je ukinuta njegova naučna oblast iz radnog opisa.
Ivan Panić, diplomirani fizičkohemičar zaposlen u Direkciji za mere i dragocene metale (organ Ministarstva privrede Republike Srbije), dobio je otkaz 7. oktobra 2025. godine nakon sprovedene nezakonite sistematizacije kojom je namerno iz radnih mesta uklonjena oblast fizičkohemijskih nauka – ključna za njegov posao i zvanje samostalnog savetnika u 3. platnom razredu.
U svojim prethodnim dopisima, uključujući i mejl od 2. jula 2025. godine upućen nadležnim institucijama i medijima, Panić je unapred upozorio da se sprema sistematsko ukidanje njegovog radnog mesta iz političkih razloga. U tom mejlu on navodi da je u više navrata bio izložen pritiscima od strane direktora Čedomira Belića i pomoćnika direktora Zorana Damnjanovića — da promeni adresu prebivališta kako bi mogao glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS), da pronađe još jednu osobu koja bi to učinila, kao i da prisustvuje stranačkim mitinzima. Nakon što je sve to odbio, postao je meta sistematskog šikaniranja.
Panić navodi da mu je sam direktor saopštio da je naredba o otkazu došla direktno iz kabineta ministarke privrede, kao kazna zbog njegovog javnog izražavanja podrške studentima i neslaganja sa pritiscima. Novi akt o sistematizaciji — u kojem je fizičkohemija u potpunosti izostavljena — korišćen je kao formalni osnov za njegovo razrešenje, iako se njegov posao i dalje obavlja u istoj ustanovi, što potvrđuje da je motiv otkaza isključivo politički.
Panić opisuje svoj slučaj kao „najnasilničkiji i najnezakonitiji otkaz koji je neko dobio u državnom organu“, naglašavajući da u rešenju o otkazu nije naveden nijedan razlog, niti je sproveden postupak koji bi to pravno opravdao.
Dodaje da je svoj posao obavljao savesno i stručno, da živi sam i da ga je otkaz ostavio bez ikakvih primanja, ali da „nema trunke kajanja zbog podrške studentima“.
Podneo je žalbu na neraspoređenost i najavio tužbu Upravnom sudu zbog otkaza, pozivajući se na kršenje ustavnih prava, diskriminaciju, politički progon i pritiske u državnoj službi.
Njegov slučaj osvetljava spregu politike i institucija u državnoj administraciji, gde se stručni kadrovi uklanjaju iz sistema zbog političke nepodobnosti i slobodnog mišljenja.
